Japanski bonton za stolom

Vraćamo se u najslasniju rubriku o Aziji sa još pravila bontona za stolom, ovog puta pravo iz Japana!

Sedenje i postavka

Iako je tradicionalno sedeti na jastučićima oko niskog stola (uglavnom na tatami podovimakoji se jako lako prljaju, te se mora izuti pre gaženja po njima), mnogi japanski domovi današnjice su opremljeni stolovima i stolicama zapadnjačkog stila.

Prilikom ručavanja za niskim stolom najčešće je sedenje na podu, s tim da muškarci uglavnom prekrste noge (sede u takozvanom ’turskom sedu’), dok žene sede sa obema nogama na jednoj strani.

Formalna verzija sedenja koja važi za oba pola je zove se saiza (さいざ) i to je pozicija klečanja gde se sedi sa listovima ispod butina, tojest petama ispod zadnjice.

Ukoliko ručavate u restoranu bićete odvedeni do svog stola i učtivo je čekati da budete smešteni. Najstariji ili najpoštovaniji gost biće smešten na čelu stola, najdalje od ulaza (i u restoranu i u kućnoj varijanti), a domaćin najčešće što bliže ulazu, na kraju stola.

Sto se činija i escajga tiče esencijalni elementi su činija za pirinač i , naravno, štapići.

Činija se jednom rukom podiže dok su u drugoj štapići, tradicionalno ruka koja drži činiju je leva, dok su štapići u desnoj (ovako su nekada Japanci učili decu da razlikuju desno i levo), a danas je sasvim normalno i raditi obrnuto, ukoliko ste levoruki.

Osim komunalnih činija (iz kojih se uzima ili drugim parom štapića ili drugim krajem sopstvenih) čiji je sadržaj zajednički za sve za stolom, najčešće je tu i sud sa soja sosom (shouyu) koji služi za umakanje.

Štapići

Štapići za jelo iliti hashi(はし)dobijaju poseban odeljak jer je njihovo korišćenje gotovo najbitniji deo ručavanja i bontona za stolom. 

Nikada se ne smeju ostaviti pobodeni vertikalno u pirinač jer to podseća na ritual sahrana i davanje ponuda mrtvima, ovakva greška će zaista uvrediti Japanca. 

Još neke nepristojne akcije su pokazati u pravcu nečega štapićima (ne pokazuj ni prstom ni štapićima!) ili zagristi štapiće (takođe se smatra jako nepristojnim).

Pravila kojih se treba držati za uspešno korišćenje štapića su:

 držite poslednju trećinu štapića;

kada ih ne koristite ili ste završili sa korišćenjem, spustite ih ispred sebe, sa vrhom ulevo;

ne mlatite i ne igrajte se štapićima;

ne pomerajte činije ili tacne koristeći štapiće; 

nikada nemojte dodavati komad hrane svojim štapićima u nečije, ovo je obred koji se vrši na sahranama, kosti preminulog su tako prebacane štapićima među prisutnima.

Izrazi

U Japanu se pre jela kaže „Itadakimasu! (いらだきます)“ čemu je u našem jeziku najbljiže Prijatno! mada je tačnije prevedeno kao „Hvala za hranu!“ ili „Ponizno prihvatam obrok“. Pre nego što izgovori Itadakimasu, osoba najčešće pohvali izgled ili miris hrane, stavljajući do znanja da je zadovoljna i raduje se obroku. Pre početka jela poželjno je i smatra se jako prisotjnim pohvaliti kuvara/kuvaricu na izgledu obroka. Kao i u Koreji treba sačekati najstarijeg ili najpoštovanijeg za stolom da počne sa jelom, a zatim početi sopstveni obrok.

Nakon obroka koristi se izraz „Goschisousama deshita!(ごちそうさま)“koji nema egzaktan ekvivalent u našem jeziku, a može se prevesti kao „Bilo je ukusno!“, ovo ćete reči domačinu ili osoblju restorana da izrazite zahvalnost i zadovoljstvo obrokom.

Vrući peškiri?

Da, dobro ste pročitali. Većina restorana pre jela nudi topao ili hladan umotan vlažni peškirić, o-shibori(おしぼり), koji se koristi za brisanje ruku pre (ne posle!) jela. Nepristojno je brisati mrvice ili kapljice obroka po stolu, lice ili bilo koji deo tela osim ruku ovim peškirićima (mada neki ljudi u manje formalnim mestima njima obrišu usta).

Kada vam onaj koji vas poslužuje predaje o-shibori prihvatite ga obema rukama, a kada završite sa njim sklopite ili umotajte ga i ostavite na stolu.

Dodajmo neke opšte karakteristike ručavanja. Uvek se potrudite da pojedete sav pirinač, ostavljanje hrane nije toplo primljeno, kao ni tražiti posebno izmene ili prepravke u restoranima, ovo se smatra nezahvalnošću. Pokažite svoje manire tako što ćete nakon jela vratite svo posuđe gde je stavljeno kada je posluženo (uključujući poklopce na činijama i vraćanje štapića na njihov držač).

(Može se zanemariti u slućaju alergije na neki sastojak jela ili religioznih navika.)

Pijenje

Ispijanju čaše uvek prethodi zdravica „Kanpai!(かんぱい)“. Nemojte početi sa pićem pre nego što su svi posluženi i zdravica izrečena. Nije u skladu sa običajima da sami sebi sipate piće, to će najčešće uraditi neko za stolom, tradicija je međusobno se starati da su sve čaše pune i svi posluženi.

Konačno, kada vam neko sipa piće držite čašu obema rukama i zahvalite se.

Nadam se da ste naučili nešto novo i korisno i da ćete sa iščekivanjem i uzbuđenjem dočekati sledeću temu!

Pripremila: Sara (サラ) Krstić