Bioskop - Air Doll

Jedna od stalnih rubrika našeg bloga je Bioskop, mesto rezervisano za prikaze japanskih i korejskih filmova. Danas u Bioskopu pričamo o japanskom filmu Air Doll (空気人形 Kuuki Ningyo, 2009) kod nas prevedenom kao Lutka na naduvavanje. Film je zasnovan na istoimenom manga serijalu autora Yoshiie Goda, a režirao ga je Hirokazu Koreeda. Glavne uloge u ovoj fantaziji- drami
tumače Bae Doona, Arata, Itsuji Itao i Joe Odagiri, a film je premijerno prikazan na filmskom festivalu u Kanu 2009. godine.

Air Doll - trejler

Glavna junakinja filma je, kao što nam i samo ime filma kaže, lutka na naduvavanje, seks igračka i surogat žena sredovečnog muškarca, koja ublažava njegovu usamljenost, jer mu pravi društvo za večerom, a zatim i u krevetu. Jednoga dana, međutim, lutka se budi kao ljudsko biće, jer je iznenada i neočekivano razvila srce. Ona počinje da otkriva i ispipava svet oko sebe na sebi svojstven nevin i u neku ruku dečji način, ali ubrzo počinje da spoznaje i osećanja koja joj je srce donelo, osećanja svojstvena ljudima, kao što su zbunjenost, bol i ljubav.

Prema rečima režisera filma tema Lutke na naduvavanje je usamljenost gradskog života, a film otvara pitanje šta znači biti ljudsko biće, zbog čega lutka možda podseća na Pinokija. Pokušaj otkrivanja odgovora na to pitanje je jasno prikazan kroz putovanje naše junakinje - njeno susretanje sa svetom koji je okružuje, pokušaj sagledavanja elemenata koji čine život ljudskog bića i, konačno, njen pokušaj spoznaje smisla njenog novog života. Naša heroina je zato “nosilac” cele priče, celog filma, pa ja ne mogu da ne spomenem glumicu koja tumači njen lik, Bae Doonu, a koja je zaista odlično dočarala različite strane njene ličnosti: nevinost, erotičnost, ranjivost i, u nedostatku boljeg izraza, neljudskost - neobičnost koju nosi kao lutka.

Film Air Doll je na različite načine primljen od strane internacionalne kritike i jedno je od interesantnih ostvarenja ne samo zbog svoje vizuelne poetike, već i zbog oprečnih stavova koje publika može da razvije o ovom filmu. Kako je ovo možda moj omiljeni japanski film moram da priznam da sam bila pomalo iznenađena što sam u nekoliko navrata imala priliku da čujem stavove prijatelja, kojima film uopšte nije prijao. Ovo svakako nije jedno od remek-dela svetske kinematografije, ali je mene neobično dirnulo, pa ga zato preporučujem svima, u nadi da će im se, kao i meni, dopasti.

Pripremila: Sunčica Mitrović